Јуче смо кренули из Бањалуке пут Требиња, али умјесто стандардне руте одлучили смо да промијенимо правац и од Мостара преко Невесиња стигнемо до циља.
Желио сам мојој екипи показати још једно парче Херцеговине и поново сам се увјерио у оно што стално говорим, да је Невесиње лијепо и туристички потентно мјесто.
Пут преко Мостара до Невесиња је добар, пресвучен и вијугав таман да вожња не буде монотона. Дочекао нас је мој пријатељ Велибор, а Невесињци су, као и увијек, људи отвореног срца и гостољубивости.
За кратко вријеме нисмо могли обићи све, нисмо ни планирали, али кафа у пјешачкој зони била је обавезна. Сат кула се рестауира, а ту је и православна црква посвећена Светом Вазнесењу Христовом.
Центар је уредан, са цвјетним аранжманима и клупама, а велики натпис подсјећа на тек одржану Невесињску олимпијаду, најдуговјечнију манифестацију у Херцеговини.
Прошетали смо улицом и видио сам да се хотел реновира, што је одлична вијест. Мјесто које жели напријед мора имати смјештај већег капацитета. Такав хотел послужиће гостима града, учесницима догађаја и групама туриста. Радиће он добро.
Оно што ми је упало у очи јесте гужва у саобраћају, много возила у самом центру, улице су уске, иако ми се чини да је систем и ток саобраћаја прегледан и јасан.
Сљедећа станица био је Алаговац. Нестварно лијепо вјештачко језеро, акумулација питке воде, али и огроман туристички потенцијал. Док га гледам, замишљам барке, СУП даске, кајаке и кануе како се мимоилазе на његовој површини. Језеро је погодно и за камповање, али то мора бити плански уређено, уз стратегију, одржавање обала и наплату боравка. Приватна иницијатива и инвестиција јесте кључ, али без јасног плана управљања и правила нема адекватног развоја туризма.
Након Алаговца обишли смо мост Овчији брод и дио римског пута. Туристичка сигнализација је добра, али пут до моста је лош. Мост је, такође, у лошем стању, почео је да се обрушава и постаје несигуран, а околина зарасла. Заломка је, као и обично у ово доба године, пресушила и додатно оставила утисак напуштеног мјеста, умјесто атракције којој се сви дивимо. Замишљам ту књижевне вечери, монодраме и културне догађаје под благим свјетлом и тишином брда, са освијетљеним мостом у позадини. То би био доживљај.
Римски пут је обиљежен лијепом туристичком инфо таблом, али га треба одржавати да опет не зарасте.
До села се пролази и поред, чини ми се, напуштене основне школе. Одмах ми на памет пада сјајан примјер из Пецке, гдје је сличан простор претворен у туристичко-друштвени центар и данас представља одличан пројекат. И овдје би могло бити слично.
Овај пут Невесиње смо поздравили у пролазу. Али увјерен сам да заслужује барем два дана боравка. То сам обећао. Чекају нас Морине, Калуфи, невесињски кромпир, сир из мијеха и још много тога.
Враћамо се сигурно.
Marko Radić - Turizam; priče; razmišljanja; promocija 