Док сам пио јутарњу кафу и преиспитивао дневне обавезе, прочитао сам мејл који ме натјерао да застанем и размислим. Питање о томе „шта обавезно видјети” у Републици Српској, на терену који познајем толико добро да имам осјећај да знам сваки камен, одједном ми је звучало као озбиљан задатак. Ставићу на папир њих десетак, помислих. Али, како изабрати само десет ствари? Како уклопити простор од Новог Града до Требиња, природу, културу, људе, утисак и осјећај?
Љепота рада у туризму је, између осталог, и у томе када вас и најједноставније питање врати на почетак приче. На оно због чега овај посао волим, да сложим утисак, искуство и препоруку у једну цјелину.
Зато, ево мојих почетних ПЕТНАЕСТ и списак који није коначан, нити је „званичан“. Ово је покушај да на једном мјесту саберем оно што вјерујем да сваки путник треба доживјети прије него што крене у дубље истраживање, скривене предјеле и личне откривене бисере.
15. Етно музеј – Љубачке долине, Бања Лука
Етно село – музеј Љубачке долине једно је од најљепших мјеста које требате посјетити ако волите приказ сеоске идиле, природе, традиције и аутентичне домаће хране. Ово је музеј на отвореном који вјерно приказује изглед сеоске задруге с краја 19. и почетка 20. вијека, омогућујући вам да замислите живот наших предака онако како је заиста изгледао. Ту се налази више од 40 објеката и чак 6000 пажљиво сакупљених експоната, од алата и намјештаја до предмета који су обиљежили свакодневицу прошлог времена. Свако ко закорачи у Љубачке долине осјетиће топлину традиције и дух некадашњег живота, због чега ово мјесто с правом носи статус једног од најзначајнијих етнолошких цјелина у региону. Љубазност домаћина дође као “шлаг” на цијели утисак.
14. Град сунца, Требиње
Тешко је направити било какав списак туристичких препорука, а да се на њему не нађе Град сунца Требиње који је највећи туристичко-спортски комплекс и ризорт у Босни и Херцеговини. Ово је мјесто гдје се одмор, забава и активности спајају у један потпуно заокружен доживљај.
Етно ресторан, Варош чаршија, кнежев конак, ауто -камп, wellness, базени, спортска игралишта, језеро, Бијели град, Дино парк, апарт-хотел, Аква парк и бројни други садржаји чине да комплекс живи током цијеле године.
Град сунца је постао незаобилазна станица сваког доласка у Херцеговину, посебно за породице, али и спортисте, те оне који желе само добро мјесто за одмор и уживање.
13. Ергела Вучијак, Прњавор
Ергела Вучијак је мјесто гдје традиција и племенити липицанери стварају атмосферу мира и аутентичности. Иако једина ергела липицанера у Босни и Херцеговини, тренутно није у свом најбољем издању, њен највећи потенцијал лежи управо у липицанерима, који су дио UNESCO нематеријалне културне баштине човјечанства. Будућност ергеле у великој мјери зависи од проналаска модела јавно–приватног партнерства које би је оживјело и довело на ниво европских ергела. На ову листу доживљаја сам је уврстио због онога што може постати, а не због онога што данас јесте. Улаз се не наплаћује, кафу треба понијети, а мрква за коње је увијек добра идеја.
12. Херцеговачка Грачаница, Требиње
Херцеговачка Грачаница је најпосјећенији сакрални комплекс источне Херцеговине и једно од најпрепознатљивијих мјеста Требиња. Подигнута је 1999–2000. године као испуњење жеље Јована Дучића, који је желио да почива у цркви налик Косовској Грачаници на једном од брда изнад родног града.
У комплексу се налази и Дучићев гроб, звоник, владичански двор, амфитеатар и ресторан “Дучићев поглед”, познат по једном од најљепших видиковаца на град. Херцеговачка Грачаница је постала и омиљено мјесто за вјенчања, а посјета пред залазак сунца остаје један од најљепших доживљаја свакога ко је посјети.
11. Етно село Станишићи, Бијељина
Етно село Станишићи је мјесто које вас изводи из садашњег времена и враћа у свијет наших предака, једноставности и природе. Настало као резултат вишегодишње потраге за старим кућама, предметима и архитектуром краја 19. и почетка 20. вијека, чини га једним од најаутентичнијих комплекса у региону.
Село је подијељено на двије цјелине: световну, изграђену од дрвета са брвнарама, воденицама и језерима, и духовну, представљену каменим репликама средњовјековних манастира и мостова.
Млин из 1917. године и данас меље брашно, а мљекарник, ковачница и бројне куће чувају причу о некадашњем животу и занатима.
Средиште духовног дијела је манастир Светог оца Николе, уз камени амфитеатар на језеру који оживљава културна дешавања.
Етно село Станишићи је јединствено мјесто гдје се историја, традиција и природа спајају у доживљај који је предмет константног интересовања посјетилаца више од 20 година, колико постоји.
10. Кафа под Платанима, Требиње
Један од најједноставнијих, а највреднијих утисака у Требињу је “кафа” под Платанима. Мјесто сусрета, мјера времена и улазница у душу Херцеговине. Дрворед од 16 платана, старих више од 120 година, засађен је у вријеме Аустроугарске и до данас важи као најљепши амбијентални кутак града, а према неписаном трагу и мишљењу многих, башта Платани сматра се најљепшом баштом бивше Југославије. У Требињу се често каже: “Ко није попио кафу под Платанима, као да није ни био у Требињу“, и управо зато ово мјесто постаје својеврсна улазница за даљи обилазак града и прва станица сваког путника. Приче и легенде везане за Платане које живе и препричавају се дуже од вијека дају овој башти присутност духа прошлости чији ехо одзвања далеко у будућност.
9. Пловидба Унском лађом, Нови Град
Кажу да, када кренеш да упознајеш свијет прво упознај онај око себе. Када је ријека Уна у питању, то заиста има смисла. Топла препорука за обилазак, поготово у периоду прољећа и љета. Један од најбољих начина јесте управо Унском лађом.
Препорука:
Упловите у залазак сунца јер то одаје утисак да ријека површином не тече него клизи, што ствара моментум у којем све око вас стаје и успорава. Бонус је стајање на слаповима, фотографисање и купање у једној од најчистијих ријека Европе.
8. Манастир Тврдош, Требиње
Манастир Тврдош, један од најпосјећенијих православних манастира у Херцеговини, изграђен је на темељима старе цркве која потиче још из 4. вијека. Посјета овдје пружа јединствену прилику за сусрет са духовном атмосфером, али и за гастрономски доживљај Херцеговине, кроз вина, маслиново уље и друге локалне производе. Манастирски виногради обухватају старе и нове засаде аутохтоних сорти као што су Врањац и Жилавка, а у старом подруму вино сазријева у храстовим бачвама, док модерни подрум омогућује савремене производне методе. Тврдош је симбол споја древног и модерног, духовног и гастрономског, и пружа аутентичан начин да осјетите дух Херцеговине, те, без дилеме оставља трајан утисак и за љубитеље историје, духовности и гастрономије.
7. Прашума Перућица, НП Сутјеска, Фоча
Толико је богат Национални парк Сутјеска да сам га морао раздвојити на двије цјелине, а прву посветити ономе што је његово највеће благо, прашума Перућица.
Перућица је мјесто гдје природа функционише онако како је то чинила хиљадама година, без интервенције човјека. У оквиру Националног парка Сутјеска налазе се и највиши врх Босне и Херцеговине, Маглић, језера Зеленгоре, те бројне зоне у којима су очувана станишта ријетких биљних и животињских врста. Ово је мјесто број 1 у Босни и Херцеговини за све љубитеље природе. Од планинарења, бициклизма, фотосафарија, кањонинга, кајакинга, јахања, риболова, језера, масива, видиковцаца, избор је бескрајан.
Иако парк често испашта због слабог кадрирања и недовољне заштите и брендирања, његове природне вриједности су неприкосновене. НП Сутјеска посједује разноликост биодиверзитета и вриједности које га за љубитеље природе сврставају у најбоља искуства у цијелој Европи.
6. Јањске отоке, Шипово
Неколико ријека, пашњаци, прашуме, извори и пећине, али највише добри и гостопримљиви људи који се углавном баве пољопривредом и сточарством чине овај крај јединственим.
Један од гастрономских бисера је Јањска плетеница, сир који се веже ручно, шкрипутав као херцеговачки шкрипавац и укуса сласнијег од италијанске моцареле, произведен на нетакнутим пашњацима Виторога и уз најчишћу воду једне од ријека Европе. Цијели овај крај, од Мркоњић Града, Језера, Рибника до Шипова нуди богатство природних предјела, стаза за планинарење и бициклизам, али и сусрет са људима који својим знањем, радом и гостопримством стварају истински доживљај домаћег туризма.
Цијели овај крај се налази на прекретници, која ће јасно одредити будућност тамошњег развоја туризма. Велики потенцијал који дестинација посједује захтијева јасан план развоја дестинације, а разлог је једноставан. Не дозволити да потенцијал из неискориштеног за кратак период пређе у неискористив.
5. ОК Фест, Фоча
Један од фестивала за који бих рекао да нас може представити у правом свијетлу када је овај сегмент понуде у питању јесте управо ОК фест. Много је више од музике. Уз то што представља потврду да смо кадри имати фестивал свјетског калибра, он је и енергија љета, шуме, језера и ријека Националног парка Сутјеска. Незаборавно фестивалско искуство, које спаја природу, људе и музику.
4. Вожња дајаком по Врбасу, Бања Лука
Дајак је за Бања Луку оно што су гондоле за Венецију, јединствен симбол града. Иако је сезонски оријентисан, представља неизоставан мотив који говори сваком посјетиоцу да је стигао у Бањалуку. Поглед на град с ријеке, уз мајсторство дајакаша, пружа аутентичан и незабораван доживљај. Традиција овог чамца, оживљена модерним дајаком из 1964. године, спаја историју, вјештину и чар града. С обзиром да је аутентичност ријеч која у модерном туризму има највриједније значење, постоји велики простор да град додатно позиционира и јача препознатљивост управо кроз овај симбол, чинећи дајак културним и туристичким знаком Бањалуке.
3. Скијање на Јахорини, Пале
Јахорина је планина која спаја олимпијску традицију и савремено скијање, са стазама на којима су 1984. године одржана такмичења ЗОИ. Данас располаже модерним системом вертикалног транспорта и више од 50 километара уређених стаза. Са врха Огорјелице пружају се погледи на Романију, Бјелашницу, Трескавицу и далеке планинске масиве који обогаћују сваки спуст. Иако у добром дијелу уз Јахорину не можемо додати епитет “нетакнуте природе” сам квалитет стаза, атмосфера и олимпијски дух, Јахорину чине дестинацијом која проналази своје мјесто на свакој зимској листи љубитеља скијања.
2. Мост Мехмед-паше Соколовића, Вишеград
Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду баштини вриједност која га уздиже до нивоа свјетског насљеђа. Саграђен између 1571. и 1577. године, по налогу великог везира Мехмед-паше Соколовића, а према пројекту славног османског архитекте Мимара Синана, ова грађевина је ремек-дјело класичне османске архитектуре. Његових 11 камених лукова стварају импозантну силуету која већ вијековима одолијeва времену и води.
Године 2007. мост је уписан на UNESCO листу свјетске баштине, што потврђује његов културни, историјски и архитектонски значај.
Ово мјесто је и литерарни симбол. Управо овдје је смјештена радња једног од најзначајнијих дјела југословенске књижевности, романа „На Дрини ћуприја“ нобеловца Ива Андрића. Његова прича о мосту, људима и временима додатно је учврстила мит и значај овог вишеградског бисера.
Посјета Вишеграду, шетња преко моста и поглед на зелену Дрину остају дубоко урезани у памћење. Утисак додатно употпуњује пловидба бродом кроз кањон Дрине, као јединствен начин да се доживи мјесто које спаја историју, природу и књижевност.
1. Рафтинг на ријеци Тара, Фоча
Тара је ријека која има све што љубитељ природе може пожељети. Нетакнута дивљина, адреналин, снажни брзаци и вода толико чиста да је гости током спуста пију директно из ријеке. Њен кањон, један од најдубљих на свијету, оставља утисак неприкосновене љепоте који никога не оставља равнодушним. Доказ квалитета и репутације ове ријеке је и чињеница да су два Свјетска првенства у рафтингу одржана управо овдје (друго уз партнерство са Бањалуком, на ријеци Врбас).
Тара тече кроз Црну Гору и Босну и Херцеговину, а својим посљедњим дијелом чини природну границу између њих. Рафтинг на Тари је доживљај који се памти цијели живот.
Marko Radić - Turizam; priče; razmišljanja; promocija 